Осврнувши се на ријечи прочитаног јеванђеља, отац Никола је подсјетио да је Јерихон био древни неосвојиви старозавјетни град који су Јевреји опходили са трубама по заповјести Господњој, након чега су га Божијом помоћу освојили и настанили се у њему. Те трубе симболишу оне последње трубе уз чије ће зуке доћи Христос да суди свијету, указује отац Никола, те додаје да се дотадашња "неосвојива људском руком тврђава срушила сама од себе". Управо у близини града Јерихона догодило се исцјељење слијепога, догађај о којем смо читали у данашњем Св. Јеванђељу.
Слијепи Вартимеј је чуо да пролази Син Божији, обећани Избавитељ, кога су чекали народи вјековима. Спознавши своју грешност, упркос томе што су га ученици Христови ућуткивали, у покајању је завапио Спаситељу, "Сине Давидов помилуј ме", и тиме задобио Његову пажњу.
Ово нам управо показује колико је важно покајничко расположење када призивамо име Божије, а Црква нас, како напомиње отац Никола, поучава његује васпитава, од дјеце до стараца, дјецу да се васпитавају у добру, а старце да се спремају за одлазак из овога свијета.
"Која је то риијеч која је заједничка за све генерације?"
Та ријеч је "покајње и љубав, каже апостол Павле и она је најсавршеније средство комуникације међу људима и најача молитва са Богом".
Човјек је често притиснут разним страховима, најчешће од болести, смрти, "али управо вјера нам отвара духовну димензију и она нас ослобађа од тих страхова."
Овај слијепи човјек је такође тражио да му се отворе очи, али је он прогледао и духовним очима спознаши Спаситеља. "Господ жели управо то, да прогледамо, да погледамо, да угледамо, да видимо оно што Бог хоће да видимо. Шта ђаво чини, у чему ђаво ревнује? Управо у томе да се отворе неке очи које нису очи благодатне, које нису очи душе, па каже наш народ да су очи огледало душе". Свједочећи о сусретима које је имао са људима који су коцкари и убице, којима су очи откривале помрачење душе и духовно слијепило, отац Никола закључује да из очију чисте дјечице и благочестивих хришћана, ма које боје коже они били, зрачи умиљење и благодат Божија.
У другом дијелу обраћања, позвао је вјерни народ "да покушамо, да се потрудимо да ревнујемо у духу, да прогледамо духовно и да научимо своју дјецу". На крају своје бесједе, отац Никола је изразио пастирску бригу и опоменуо родитеље и дјецу, да су у последње вријеме разни секташи, јога инструктори, будисти и други иновјерни активисти, нарочито активни, те младима нуде различите алтернативне правце и философије. "Да нас Господ научи трпљењу, дуготрпљењу, љубави, ревности, праштању и жртви. Шта је вјера?! Није вјера нека философија, нека техника која ће ми омогућити да живим двјеста година. Шта ћу онда? И онда ћу умријети." Живећи у духу православља, најбоље ћемо се снаћи чак и у овом животу. Знаћемо да васпитамо дјецу, "знаћемо да сачувамо брак. Немојте да нам се деси што се десило прошлим генерацијама, да смо бацали иконе под ноге. Убијали свештенике, брат брата, зато што је ђаво дошао по своје."
Слијепи Вартимеј је чуо да пролази Син Божији, обећани Избавитељ, кога су чекали народи вјековима. Спознавши своју грешност, упркос томе што су га ученици Христови ућуткивали, у покајању је завапио Спаситељу, "Сине Давидов помилуј ме", и тиме задобио Његову пажњу.
Ово нам управо показује колико је важно покајничко расположење када призивамо име Божије, а Црква нас, како напомиње отац Никола, поучава његује васпитава, од дјеце до стараца, дјецу да се васпитавају у добру, а старце да се спремају за одлазак из овога свијета.
"Која је то риијеч која је заједничка за све генерације?"
Та ријеч је "покајње и љубав, каже апостол Павле и она је најсавршеније средство комуникације међу људима и најача молитва са Богом".
Човјек је често притиснут разним страховима, најчешће од болести, смрти, "али управо вјера нам отвара духовну димензију и она нас ослобађа од тих страхова."
Овај слијепи човјек је такође тражио да му се отворе очи, али је он прогледао и духовним очима спознаши Спаситеља. "Господ жели управо то, да прогледамо, да погледамо, да угледамо, да видимо оно што Бог хоће да видимо. Шта ђаво чини, у чему ђаво ревнује? Управо у томе да се отворе неке очи које нису очи благодатне, које нису очи душе, па каже наш народ да су очи огледало душе". Свједочећи о сусретима које је имао са људима који су коцкари и убице, којима су очи откривале помрачење душе и духовно слијепило, отац Никола закључује да из очију чисте дјечице и благочестивих хришћана, ма које боје коже они били, зрачи умиљење и благодат Божија.
У другом дијелу обраћања, позвао је вјерни народ "да покушамо, да се потрудимо да ревнујемо у духу, да прогледамо духовно и да научимо своју дјецу". На крају своје бесједе, отац Никола је изразио пастирску бригу и опоменуо родитеље и дјецу, да су у последње вријеме разни секташи, јога инструктори, будисти и други иновјерни активисти, нарочито активни, те младима нуде различите алтернативне правце и философије. "Да нас Господ научи трпљењу, дуготрпљењу, љубави, ревности, праштању и жртви. Шта је вјера?! Није вјера нека философија, нека техника која ће ми омогућити да живим двјеста година. Шта ћу онда? И онда ћу умријети." Живећи у духу православља, најбоље ћемо се снаћи чак и у овом животу. Знаћемо да васпитамо дјецу, "знаћемо да сачувамо брак. Немојте да нам се деси што се десило прошлим генерацијама, да смо бацали иконе под ноге. Убијали свештенике, брат брата, зато што је ђаво дошао по своје."