Видовданска академија у Херцег Новом: Побједа кроз жртву
У оквиру манифестације „Видовдански дани у Херцег Новом“, 27. јуна 2025. године у Дворани Парк одржана је свечана Видовданска академија, у знаку духовности, поезије и саборне љепоте. Програм је био посвећен видовданском завјету и свједочанству да је кроз историју српског народа страдање често значило — моралну побједу.
У оквиру манифестације „Видовдански дани у Херцег Новом“, 27. јуна 2025. године у Дворани Парк одржана је свечана Видовданска академија, у знаку духовности, поезије и саборне љепоте. Програм је био посвећен видовданском завјету и свједочанству да је кроз историју српског народа страдање често значило — моралну побједу.
Благослов и увод
На самом почетку програма, присутне је благословио протојереј отац Никола Тодоровић, домаћин вечери, који је уз молитвене ријечи подсјетио на снагу и смисао Косовског завјета.
Први наступ припао је солисти Ђорђу Павловићу, који је отпјевао тропар Светом кнезу Лазару, уносећи свечан и молитвен тон у атмосферу академије.
На самом почетку програма, присутне је благословио протојереј отац Никола Тодоровић, домаћин вечери, који је уз молитвене ријечи подсјетио на снагу и смисао Косовског завјета.
Први наступ припао је солисти Ђорђу Павловићу, који је отпјевао тропар Светом кнезу Лазару, уносећи свечан и молитвен тон у атмосферу академије.
Бесједа оца Гојка Перовића
Централни тренутак академије била је бесједа протојереја-ставрофора Гојка Перовића, који је публици приближио видовдански етос – дух побједе кроз жртву. Он је указао да Видовдан, мада историјски гледано означава пораз на Косову, у духовној и моралној равни представља велику побједу. Јунаштво, истина и вјера као највеће врлине побјеђују онда када јунак свједочи својим животом. Та парадоксална побједа кроз страдање упоређена је са примјерима из светске историје: херојском смрћу Хектора у Тројанском рату, саможртвом Спартанаца код Термопила, и мученичком смрћу Сократа због учења о бесмртности душе — све до Христове жртве као врхунца те логике побједе кроз љубав и истину.
Централни тренутак академије била је бесједа протојереја-ставрофора Гојка Перовића, који је публици приближио видовдански етос – дух побједе кроз жртву. Он је указао да Видовдан, мада историјски гледано означава пораз на Косову, у духовној и моралној равни представља велику побједу. Јунаштво, истина и вјера као највеће врлине побјеђују онда када јунак свједочи својим животом. Та парадоксална побједа кроз страдање упоређена је са примјерима из светске историје: херојском смрћу Хектора у Тројанском рату, саможртвом Спартанаца код Термопила, и мученичком смрћу Сократа због учења о бесмртности душе — све до Христове жртве као врхунца те логике побједе кроз љубав и истину.
Посебно се осврнуо и на јунаштво Милоша Обилића, указујући да је управо његов подвиг оставио трајан печат у култури и историјској свијести Црногораца. Обилић је постао симбол витештва који се у црногорском етосу препознаје као мјерило части и обавезе. У том контексту, одликовање „Златна Обилића медаља“ добијало је пуни смисао само онда када су Срби живјели у духу завјета, под спремношћу на жртву. Управо у том духу, како је отаг Гојко истакао, обликовао се идентитет Црне Горе.
Умјетнички програм
Услиједио је богат умјетнички дио академије, испуњен поезијом, музиком и гусларским казивањем.
Тијана Вучетић и Маша Миловановић извеле су традиционалне српске пјесме патриотског карактера, док је гуслар Горан Перовић у свом наступу опјевао важне симболе савременог српског отпора и духовности: литије у Црној Гори, Ловћенску капелу и личност митрополита Амфилохија.
Рецитаторке Даница Војновић и Сара Мишељић извеле су поему „Похвала кнезу Лазару“, надахнуто славећи завјетну логику избора небеског царства.
Услиједио је богат умјетнички дио академије, испуњен поезијом, музиком и гусларским казивањем.
Тијана Вучетић и Маша Миловановић извеле су традиционалне српске пјесме патриотског карактера, док је гуслар Горан Перовић у свом наступу опјевао важне симболе савременог српског отпора и духовности: литије у Црној Гори, Ловћенску капелу и личност митрополита Амфилохија.
Рецитаторке Даница Војновић и Сара Мишељић извеле су поему „Похвала кнезу Лазару“, надахнуто славећи завјетну логику избора небеског царства.
Поема „Кујунџићева мајка“
Један од најемотивнијих тренутака био је наступ Александре Миљанић, која је са снажном сценском изражајношћу казивала поему Милосава Јелића „Кујунџићева мајка“. Ова потресна пјесма описује страдање мајке српског јунака Лазара Кујунџића, који је херојски погинуо у борбама за слободу. Њена бол, понос и непоколебљива вјера симболизују вјечну жртву српске мајке и моралну висину народа који не заборавља своје јунаке. Поема својом дубином припада корпусу заборављене, али душевне српске поезије, која је неправедно избачена из школских читанки, али и даље снажно дјелује на сваког ко је чује. Више о поеми овдје.
Један од најемотивнијих тренутака био је наступ Александре Миљанић, која је са снажном сценском изражајношћу казивала поему Милосава Јелића „Кујунџићева мајка“. Ова потресна пјесма описује страдање мајке српског јунака Лазара Кујунџића, који је херојски погинуо у борбама за слободу. Њена бол, понос и непоколебљива вјера симболизују вјечну жртву српске мајке и моралну висину народа који не заборавља своје јунаке. Поема својом дубином припада корпусу заборављене, али душевне српске поезије, која је неправедно избачена из школских читанки, али и даље снажно дјелује на сваког ко је чује. Више о поеми овдје.
Посебну радост публици донијела је најмлађа група вечери — пјевачко-рецитаторска група „Преподобна Касија Константинопољска“, која је у дирљивом наступу извела пјесму „Видовдан“ блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија,свједочећи да видовдански дух живи и међу најмлађима.
Завршни дио
Солисткиња Лена Јакшић је наступила с пјесмом Павлине Радовановић “Дете Метохије”, а Теодора Бајић затворила је званични дио програма пјесмом „Видовдан“. Као врхунац саборног духа, сви учесници и публика заједно су запјевали пјесму „Са Косова зора свиће“, стварајући дирљиву слику заједништва и духовног надахнућа.
Солисткиња Лена Јакшић је наступила с пјесмом Павлине Радовановић “Дете Метохије”, а Теодора Бајић затворила је званични дио програма пјесмом „Видовдан“. Као врхунац саборног духа, сви учесници и публика заједно су запјевали пјесму „Са Косова зора свиће“, стварајући дирљиву слику заједништва и духовног надахнућа.
Нарочиту и срдачну захвалност упућујемо пјесникињи Теодори Ковач, која је с изузетним осјећајем, достојанством и топлином водила Видовданску академију. Њена природна ведрина, јасан глас и поетски сензибилитет дали су цијелом програму посебну емоционалну дубину и снажно допринијели доживљају вечери. Теодора је, као домаћин на сцени, повезала сваки наступ у складну цјелину, чувајући саборни дух и достојанство тренутка. Хвала јој на томе — и на љепоти коју својим присуством дарује културном животу Херцег Новог.
Посебну и искрену благодарност упућујемо Туристичкој организацији Херцег Нови, Јавној установи културе „Херцег фест“ и Радио телевизији Херцег Нови (РТХН), који су као покровитељи препознали значај и дух ове манифестације. Њихова подршка није била само формална — она је била видљива у сваком сегменту организације, присуству и медијској пажњи која је омогућила да Видовданска академија досегне срца бројних гледалаца.
