Осмо вече дванаестог Трга од ћирилице било је посвећено једном од највећих српских пјесника, академику Рајку Петрову Ногу.
Програм је организован поводом 80. година од пјесниковог рођења, а о његовом лику и дјелу говорили су проф. др Владан Бартула и књижевници Новица Ђурић и Будимир Дубак.
О Ноговој философији и теопоетици са кратким освртом на дјетињство, говорио је декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Владан Бартула. Он се на самом почетку присјећао својих студентских дана на овом Факултету, када је Поезију и критику предавао Рајко Петров Ного.
Као врсни познавалац његове поетике, проф. Бартула је истакао пјесникову тежњу да кроз своју писану ријеч одржи културу сјећања, јер једино памтећи прошлост можемо разумјети свој идентитет у садашњици.
Програм је организован поводом 80. година од пјесниковог рођења, а о његовом лику и дјелу говорили су проф. др Владан Бартула и књижевници Новица Ђурић и Будимир Дубак.
О Ноговој философији и теопоетици са кратким освртом на дјетињство, говорио је декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Владан Бартула. Он се на самом почетку присјећао својих студентских дана на овом Факултету, када је Поезију и критику предавао Рајко Петров Ного.
Као врсни познавалац његове поетике, проф. Бартула је истакао пјесникову тежњу да кроз своју писану ријеч одржи културу сјећања, јер једино памтећи прошлост можемо разумјети свој идентитет у садашњици.
"Ногова одбрана ума од безумља, како каже, јесте одбрана једног чврстог система вриједности, око којег нема дискусије нити компромиса. Он је према традицији, поготово националној веома промишљен и деликатан, изнијансиран и промишљен у ставовима и судовима", наводи декан ФФУИС, истичући значај језика у Ноговој поезији, јер, "он вјерује да се судбина писца и његовог дјела рјешава на језику на којем пише и у традицији којој припада. Отуда високо поштовање симбола из старе српске традиције и књижевности и хришћанске историје".
У излагању предсједника УКЦГ Новице Ђурића, под називом, "Завичај, тишина и пролазност у поезији Рајка Петрова Нога", књижевник је казао да Ногове "пјесме подсјећају на усмену традицију која се преноси с кољена на кољено, али оне су сада обликоване савременим поетским језиком. Он пише као неко ко зна да се у завичају не може остати заувијек, али, ни потпуно отићи". Супротстављајући "напетост између останка и одласка, присуства и одсуства", Ђурић закључује да управо она "чини темељну линију његове лирике".
Књижевник Будимир Дубак свој текст насловио је "Ћорсокак историје", нагласивши да је "историја Ногова опсесивна тема. У пјесми 'Балада о води', он крмани од Јордана преко Дњепра, до Саве, Бојане, Таре и Марице, до Мораве и Ситнице, од Плаве гробнице до Ахеронта и Лете." Цитиравши Рајка Петрова Нога, Дубак свједочи да је он "грбав од историје и у сну на мукама", трудећи се да "допјевава недоречену историју и поезију из камене књиге", стећака који нас усмјеравају ка Логосу, "након неколико стољећа".
Осим предавача, Ногових колега и пријатеља, који су публици омогућили да дубље сагледа ово бесцјен-благо српске књижевности, програм су обогатили и инсерти из емисије "Наши људи" аутора и водитеља Дејана Керлете.
Уредница и водитељка вечери, компаративиста и театролог Теодора Ковач, читала је одабране стихове Рајка Петрова Нога.
Уредница и водитељка вечери, компаративиста и театролог Теодора Ковач, читала је одабране стихове Рајка Петрова Нога.
