Школа калиграфије при ЦО Топаљско-херцегновској од 5. до 10. септембра боравила је у Албанији и Грчкој на поклоничком путовању.
Ово путовање било је плод калиграфске радионице која је одржана пред празник Светог Великомученика Кнеза Лазара и осталих Српских Мученика - Видовдан, а чији су радови били изложени на Видовданској Академији у Херцег Новом.
Организациони и финансијски покровитељ пута јесте НВО Светосавска православна омладина новска при ЦО Топаљско-херцегновској.
Посебно се захваљујемо сестри Лидији за дар којим је овај пут подржан. Након дужих припрема и договора везаних за ово путовање, дошао је договорени датум поласка на острво Крф. У раним јутарњим часовима, у четвртак, 5. септембра, на Оданије Успења Пресвете Богомајке, под Њеним Покровом и под омофором Светог Спиридона Чудотворца, а са благословом и молитвама Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и отаца наше ЦО, кренули смо на пут.
Наш возач, водич, отац, пријатељ и брат био је јереј Зоран Миљанић, иницијатор читавог овог пројекта и наш духовни отац. Учесници путовања, уз њега, били су Теодора Бајић, Даница Војновић, Сара Мишељић и чтечеви Матеј Дакић и Ђорђе Павловић.
Наше путовање се одвијало преко Албаније, у коју смо ушли на граничном прелазу Божај.
Пут нас је водио преко Скадра, Тиране и Драча, преко којих смо дошли у наше прво одредиште - хотел ,,Белависта" у Саранди, приморском граду јужне Албаније.
Ово путовање било је плод калиграфске радионице која је одржана пред празник Светог Великомученика Кнеза Лазара и осталих Српских Мученика - Видовдан, а чији су радови били изложени на Видовданској Академији у Херцег Новом.
Организациони и финансијски покровитељ пута јесте НВО Светосавска православна омладина новска при ЦО Топаљско-херцегновској.
Посебно се захваљујемо сестри Лидији за дар којим је овај пут подржан. Након дужих припрема и договора везаних за ово путовање, дошао је договорени датум поласка на острво Крф. У раним јутарњим часовима, у четвртак, 5. септембра, на Оданије Успења Пресвете Богомајке, под Њеним Покровом и под омофором Светог Спиридона Чудотворца, а са благословом и молитвама Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и отаца наше ЦО, кренули смо на пут.
Наш возач, водич, отац, пријатељ и брат био је јереј Зоран Миљанић, иницијатор читавог овог пројекта и наш духовни отац. Учесници путовања, уз њега, били су Теодора Бајић, Даница Војновић, Сара Мишељић и чтечеви Матеј Дакић и Ђорђе Павловић.
Наше путовање се одвијало преко Албаније, у коју смо ушли на граничном прелазу Божај.
Пут нас је водио преко Скадра, Тиране и Драча, преко којих смо дошли у наше прво одредиште - хотел ,,Белависта" у Саранди, приморском граду јужне Албаније.
Путовање је, због квалитетних и добрих путева, било изузетно "благополучно", и без умора и напора стигли смо у Саранду. Први дан путовања искористили смо за квалитетно дружење на плажи испод хотела, а у вечерњим сатима заједнички смо уживали у гледању филма.
Други дан нашег путовања, петак, 6. септембар, нас је довео на наше крајње одредиште - острво Крф.
Други дан нашег путовања, петак, 6. септембар, нас је довео на наше крајње одредиште - острво Крф.
Након доручка, спаковали смо се и кренули ка Грчкој. По преласку границе, пошли смо ка насељу Игуменица из којег полазе трајекти који возе у пристаниште центра Крфа - Керкире.
Укрцали смо се на трајект "Ана Хора" и њиме прешли на Крф.
Из Керкире отишли смо у област у којој су се налазили наши апартмани - Гувију. Симболично, када је 1917. дошла на Крф, српска војска се, у Великом отаџбинском рату искрцала баш у Гувији, у заливу у нашој непосредној близини.
Мир, тишина, чистоћа и љубазност наших домаћина у апартманима "Лука Маре" у Гувији била је крунисана тиме што су власници наши сународници, те смо имали несметану комуникацију.
Умор од пута савладао нас је тек другог дана, те смо тај дан, након доласка, провели у одмарању и купању на базену који смо имали у склопу апартмана.
Укрцали смо се на трајект "Ана Хора" и њиме прешли на Крф.
Из Керкире отишли смо у област у којој су се налазили наши апартмани - Гувију. Симболично, када је 1917. дошла на Крф, српска војска се, у Великом отаџбинском рату искрцала баш у Гувији, у заливу у нашој непосредној близини.
Мир, тишина, чистоћа и љубазност наших домаћина у апартманима "Лука Маре" у Гувији била је крунисана тиме што су власници наши сународници, те смо имали несметану комуникацију.
Умор од пута савладао нас је тек другог дана, те смо тај дан, након доласка, провели у одмарању и купању на базену који смо имали у склопу апартмана.
Вечерали смо у ресторану у близини, код сестре Гркиње по имену Маријета,
која нас је дочекала уз хумор, осмијех и добру грчку храну. Дан је опет био крунисан дружењем уз филм.
У суботу, 7. септембра, након доручка, упутили смо се на западну обалу острва на поклоњење у Манастир Пресвете Богородице Палеокастрице.
која нас је дочекала уз хумор, осмијех и добру грчку храну. Дан је опет био крунисан дружењем уз филм.
У суботу, 7. септембра, након доручка, упутили смо се на западну обалу острва на поклоњење у Манастир Пресвете Богородице Палеокастрице.
У цркви смо се поклонили истоименој чудотворној икони Мајке Божије, пред којом смо отпојали храмовни тропар Успења на словенском и грчком језику. Након поклоњења светињама у храму, гледајући у бунар са одјеком, дјевојке су нам отпјевале ,,Нема раја" и ,,Седам сати удара", те смо се упутили у манастирски музеј, богат црквеним утварима и иконама.
Међу музејским експонатима најјачи утисак оставиле су нам џиновске кости плавог кита, које су несвакидашњи елемент музеја за један православни манастир.
По поклоњењу Панагији Палеокастрици, отишли смо на истоимену плажу гдје смо провели доста лијепог и квалитетног времена у дружењу.
Након повратка и одмора, упутили смо се у загрљај ономе због ког смо дошли и који нас је на путу водио и Господа умољавао за наше потребе - у срце Крфа, Керкиру, у Храм Светог Спиридона, к' његовим светим моштима.
По поклоњењу Панагији Палеокастрици, отишли смо на истоимену плажу гдје смо провели доста лијепог и квалитетног времена у дружењу.
Након повратка и одмора, упутили смо се у загрљај ономе због ког смо дошли и који нас је на путу водио и Господа умољавао за наше потребе - у срце Крфа, Керкиру, у Храм Светог Спиридона, к' његовим светим моштима.
Присуствовали смо великом Вечерњу уочи недјеље у Светитељевом храму, а по богослужењу приступили смо поклоњењу кивоту у коме се чувају његове чудотворне мошти.
Након поклоњења, чредном јереју у храму уручили смо поклон - калиграфски рад, тропар, кондак и величаније Светом Крфском Чудотворцу, што је веома обрадовало свештенство храма.
Након храма Светог Спиридона, обишли смо и храм Светог Елефтерија и Ане у центру Керкире, у ком се налазе мошти Светог Мученика Јакова Персијског, а остатак вечери провели у шетњи, разгледању и корисном разговору. По повратку, поновили смо устаљени поредак гледања филмова :).
У недјељу, 8. септембра, када се у Грчкој Цркви прославља празник Рођења Пресвете Богородице, смо се упутили на празнично Јутрење и Литургију у Манастир Палеокастрица. Литургију је служило братство манастира, а на крају смо се причестили Тијела и Крви Господа Христа. На крају Литургије, оци су нам на благослов дали један од великих хљебова са петохљебнице.
Након Свете Литургије, упутили смо се на Гувију, дружили се на базену и одмарали у апартманима.
Након одмора, запутили смо се морским путем на острво Видо - мјесто боравка и лијечења српских војника. Пловећи преко мора у ком почивају наши праоци, пјесма "Тамо далеко" коју су гостољубиви возачи Грци пустили у току вожње измамила је сузе које нису биле сузе туге, већ сузе радости и васкрсења. Шетајући острвом, поштовали смо разговором и погледима цјеливали сваку стопу земље, знајући колико наших отаца управо на овом мјесту чека трубе Судњег Дана, почивајући испод наших ногу. Испред маузолеја и костурнице, а над плавом гробницом, тихо, али пред Господом Богом громогласно и незаборавно, смо појали "Вјечнаја памјат", осјећајући радост и присуство душа наших предака.
Након поклоњења, чредном јереју у храму уручили смо поклон - калиграфски рад, тропар, кондак и величаније Светом Крфском Чудотворцу, што је веома обрадовало свештенство храма.
Након храма Светог Спиридона, обишли смо и храм Светог Елефтерија и Ане у центру Керкире, у ком се налазе мошти Светог Мученика Јакова Персијског, а остатак вечери провели у шетњи, разгледању и корисном разговору. По повратку, поновили смо устаљени поредак гледања филмова :).
У недјељу, 8. септембра, када се у Грчкој Цркви прославља празник Рођења Пресвете Богородице, смо се упутили на празнично Јутрење и Литургију у Манастир Палеокастрица. Литургију је служило братство манастира, а на крају смо се причестили Тијела и Крви Господа Христа. На крају Литургије, оци су нам на благослов дали један од великих хљебова са петохљебнице.
Након Свете Литургије, упутили смо се на Гувију, дружили се на базену и одмарали у апартманима.
Након одмора, запутили смо се морским путем на острво Видо - мјесто боравка и лијечења српских војника. Пловећи преко мора у ком почивају наши праоци, пјесма "Тамо далеко" коју су гостољубиви возачи Грци пустили у току вожње измамила је сузе које нису биле сузе туге, већ сузе радости и васкрсења. Шетајући острвом, поштовали смо разговором и погледима цјеливали сваку стопу земље, знајући колико наших отаца управо на овом мјесту чека трубе Судњег Дана, почивајући испод наших ногу. Испред маузолеја и костурнице, а над плавом гробницом, тихо, али пред Господом Богом громогласно и незаборавно, смо појали "Вјечнаја памјат", осјећајући радост и присуство душа наших предака.
По повратку са острва Видо, у вечерњим часовима, опет смо се упутили у Керкиру, гдје смо прво посјетили Саборни храм Митрополије Крфа и Паксонских острва - Храм Светог свештеномученика Власија и Свете Царице Теодоре, у којем смо се поклонили њеним моштима, а на нашу посебну радост јер наша сестра Теодора носи име по њој.
Након поклоњења Светој Царици, присуствовали смо Вечерњу са молебним каноном Часном Крсту у Храму Светог Спиридона, након чега смо се вратили у Гувију и већ у традицију претворили дружење уз филм.
У понедјељак, 9. септембра, прва дестинација била је најпознатија плажа острва - Глифада, позната по свом ситном пијеску и великој површини. Иако је било облачно, уживали смо у великим таласима и пространству.
Након повратка, одлучили смо да се успењемо на врх Крфа - Пантократор, као и да обиђемо истоимени манастир. Вријеме нас у тој намјери није најбоље послужило, али нам је дало једно ново искуство - на врху самог Пантократора били смо у центру облака. Манастир смо затекли затворен, али смо се са благодарношћу и радошћу због успона помолили и прославили Господа, молећи се да и наше душе преобрази у слављење Њега и блистање Његових Светих.
Након поклоњења Светој Царици, присуствовали смо Вечерњу са молебним каноном Часном Крсту у Храму Светог Спиридона, након чега смо се вратили у Гувију и већ у традицију претворили дружење уз филм.
У понедјељак, 9. септембра, прва дестинација била је најпознатија плажа острва - Глифада, позната по свом ситном пијеску и великој површини. Иако је било облачно, уживали смо у великим таласима и пространству.
Након повратка, одлучили смо да се успењемо на врх Крфа - Пантократор, као и да обиђемо истоимени манастир. Вријеме нас у тој намјери није најбоље послужило, али нам је дало једно ново искуство - на врху самог Пантократора били смо у центру облака. Манастир смо затекли затворен, али смо се са благодарношћу и радошћу због успона помолили и прославили Господа, молећи се да и наше душе преобрази у слављење Њега и блистање Његових Светих.
По спуштању, упутили смо се поновно ка Керкири. План нам је био да прво одемо у Свештену Обитељ Богородице Касопитре, али смо тек касније видјели да је понедјељком затворена.
Враћајући се од Касопитре, отац Зоран нас је водио путевима којима је он пролазио при свом првом боравку на Крфу, и када смо требали да се окренемо, угледали смо, неко би рекао случајно, авионску писту и, крај ње, Обитељ Богородице Влахерне. Мајка Божија нас није оставила без утјехе и радости на путу који смо прешли до њених Обитељи. Спустили смо се у Влахерну и у манастирском храму отпојали Возбраној, радујући се и благодарећи Мајци Божијој на Њеном заступништву и молитвама.
У повратку у Керкиру, ухватила нас је киша, те смо упознали центар града и кроз ту временску прилику. Вративши се у апартман, продужили смо дружење, посебно се радујући и сабирајући утиске, али и уз благи осјећај радосне туге због одласка са овог благословеног парчета братске грчке земље.
У повратку у Керкиру, ухватила нас је киша, те смо упознали центар града и кроз ту временску прилику. Вративши се у апартман, продужили смо дружење, посебно се радујући и сабирајући утиске, али и уз благи осјећај радосне туге због одласка са овог благословеног парчета братске грчке земље.
У уторак, 10. септембра, дошао је дан поласка са Крфа. Након доручка, спаковали смо се и отишли из Гувије, срдачно се поздрављајући са особљем наших апартмана и надајући се поновном доласку.
За благослов за пут, похитали смо поновно Мајци Божијој и Светом оцу Спиридону. Дошла нам је благословена помисао да поново одемо Мајци Божијој Касопитри, те смо се тамо прво упутили. На нашу велику радост, дошли смо пред отворену капију ове обитељи. Пред манастирском црквом обрадовао нас је благи лик великог Свјетила наших дана - Преподобног оца Пајсија Светогорца. У храму Обитељи поклонили смо се највећим Светињама овог манастира - чудотворној Икони Пресвете Богородице Касопитре (као и њеној мањој копији коју су пчеле обложиле саћем), чудотворној Икони Светог Партенија Лампсакијског (и њеној мањој копији исто "окићеној" саћем), као и његовој светој руци. Мноштво моштију, икона и сасуда довело нас је до суза, орадошћујући нас и дајући нам прилику и повод да заблагодаримо Пресветој Богомајци што нас је довела у свој мали рај.
Након Касопитре, посјетили смо Српску кућу, сјећајући се наших војника који су пали бранећи отачаство.
Још једном ушли смо у свештени Храм Светитеља Спиридона, да узмемо благослов за повратак у Црну Гору и Приморје. Свети Спиридон, који нас је походио прије мало више од пола године, и кога смо имали част да угостимо у Херцег Новом, угостио је нас у свом дому на Крфу. Осјећајући се сигурно под његовим омофором, испуњени радошћу, цјеливали смо његове свете мошти и од срца принијели своје молитве, надајући се у његово даље молитвено заступништво.
Тога дана, пут који се, попут калиграфског натписа, исписивао златним словима у нашим срцима, привели смо крају. Перо које се урезивало у наша срца, а које је, можемо слободно рећи, у својим рукама држао Свети Спиридон, лично исписујући Христово име у наша срца, рунило је и одламало дјелове срца свих нас, те ће ти дјелови вјечно остати на мјестима на којима смо били.
чтец Ђорђе Павловић
За благослов за пут, похитали смо поновно Мајци Божијој и Светом оцу Спиридону. Дошла нам је благословена помисао да поново одемо Мајци Божијој Касопитри, те смо се тамо прво упутили. На нашу велику радост, дошли смо пред отворену капију ове обитељи. Пред манастирском црквом обрадовао нас је благи лик великог Свјетила наших дана - Преподобног оца Пајсија Светогорца. У храму Обитељи поклонили смо се највећим Светињама овог манастира - чудотворној Икони Пресвете Богородице Касопитре (као и њеној мањој копији коју су пчеле обложиле саћем), чудотворној Икони Светог Партенија Лампсакијског (и њеној мањој копији исто "окићеној" саћем), као и његовој светој руци. Мноштво моштију, икона и сасуда довело нас је до суза, орадошћујући нас и дајући нам прилику и повод да заблагодаримо Пресветој Богомајци што нас је довела у свој мали рај.
Након Касопитре, посјетили смо Српску кућу, сјећајући се наших војника који су пали бранећи отачаство.
Још једном ушли смо у свештени Храм Светитеља Спиридона, да узмемо благослов за повратак у Црну Гору и Приморје. Свети Спиридон, који нас је походио прије мало више од пола године, и кога смо имали част да угостимо у Херцег Новом, угостио је нас у свом дому на Крфу. Осјећајући се сигурно под његовим омофором, испуњени радошћу, цјеливали смо његове свете мошти и од срца принијели своје молитве, надајући се у његово даље молитвено заступништво.
Тога дана, пут који се, попут калиграфског натписа, исписивао златним словима у нашим срцима, привели смо крају. Перо које се урезивало у наша срца, а које је, можемо слободно рећи, у својим рукама држао Свети Спиридон, лично исписујући Христово име у наша срца, рунило је и одламало дјелове срца свих нас, те ће ти дјелови вјечно остати на мјестима на којима смо били.
чтец Ђорђе Павловић
