У Сушћепану код Херцег Новог данас је прослављена Томина недјеља и завјетна слава овог мјеста.
Светом литургијом у Цркви Светог архиђакона и првомученика Стефана началствовао је протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин из Требиња, уз саслужење протојереја Владана Пантелића, надлежног пароха, те учешће бројног вјерног народа.
Након Литургије кроз село је прошла литија, а потом су благосиљана васкршња јаја, која се у овом мјесту традиционално фарбају и благосиљају на овај дан.
По повратку литије у храм, сабраном вјерном народу се бесједом обратио отац Дражен.
Он је казао да су Крст и Васкрсење истине на којима се темељи живот хришћана.
– Радујемо се данас овој светој недељи, дану Васкрсења. Радујемо се ономе што смо чули и што нам је објављено и у шта вјерујемо. И то је истина – о Крсту и Васкрсењу Сина Божијег, на којој се темељи наш живот. То није нека успутна истина, што напросто примамо знању, као неку информацију или као неки мит или као неку бајку, као неку побожну причу која нема везе са истином. Него, то примамо као најдубљу истину и управо као што сам рекао – истину о Крсту и истину о Васкрсењу.
Појашњавајући шта то све персонификује зло овога свијета, он је скренуо пажњу на то да се зло буди у човјеку сваки пут када окрене леђа Богу и ближњем.
– Господ наш није напросто чинио чудеса, па васкрсао Лазара, увјерио своје ученике ко је и шта је и онда рекао идем ја сада у собу и сјутра ћу умријети, па ћу у недјељу васкрснути, а ви чекајте, већ се десило ужасно страдање. Десио се судар неба са злом овога свијета, које је хтјело да га побиједи. Зато је тако сурово било све. И неправда и лаж и клевета и насиље; и власт Цезара оличена у Понтију Пилату; и власт искривљених вјерских вођа оличена у оним јеврејским првосвештеницима и њиховој свити, који су радили на томе да Господ Славе буде убијен. Али све то персонификује зло овога свијета. То зло, будимо искрени, постоји и у нама. Сваки пут када се опредијелимо за насиље, сваки пут када се опредијелимо за лаж, сваки пут када не видимо оне који се ненасилно и праведно боре за истину, правду: у друштву, држави, у породици, у себи. Сваки пут када немамо слуха за то, уствари стајемо уз оне који су осудили Христа.
Тумачећи данашње јеванђеље, он се запитао зашто Тома није вјеровао.
– Па вјероватно зато што је видио патњу, страдање, понижење. Тешко је након тога повјеровати у неку побједу, када све што видите указује на пораз. Зато Тома каже: хоћу да ставим прст свој у Његове ране. У ране од клинова и прст свој у ребра Његова. Да видим да је то тај исти који је страдао.
Отац Дражен је нагласио да без крста нема ни васкрсења, те да је то једини пут којим се открива лице Божије.
– Лице распетога Христа је лице Божије и према томе ако смо ми људи створени по слици Божијој, као што вјерујемо да јесмо и као што у Библији пише, онда то лице страдајућег Христа треба да нам открије шта је то прави човјек. Човјек је прави када воли, када се жртвује, када страда. Али не тек тако, него по вољи небескога Оца, за оно што је свето у човјеку, што је истина, правда, што је љубав, што је свјетлост. Тако се лице Божије открива и ево данас Томи показује руке и ребра васкрсли Спаситељ. Нови човјек се види у њему. То нас очекује! Зато Васкрсење треба да нас пробуди јер знамо да је оно резултат Крста и да не мислимо да може другачије. Да не мислимо да може мржњом и насиљем. Данас ево и ова литија и ова света служба, наше заједничарење, овај дивни дан показују да ми желимо да будемо дјеца васкрсења или тачније дјеца крста и васкрсења, закључио је отац Дражен, честитајући данашњи празник свима.
Обичај у овом мјесту је да се литија у проласку кроз село дочекује послужењем, те су вриједне домаћице из мјеста и данас припремиле богату славску трпезу.
О.Б.
Фото: Марија Пантелић
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Светом литургијом у Цркви Светог архиђакона и првомученика Стефана началствовао је протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин из Требиња, уз саслужење протојереја Владана Пантелића, надлежног пароха, те учешће бројног вјерног народа.
Након Литургије кроз село је прошла литија, а потом су благосиљана васкршња јаја, која се у овом мјесту традиционално фарбају и благосиљају на овај дан.
По повратку литије у храм, сабраном вјерном народу се бесједом обратио отац Дражен.
Он је казао да су Крст и Васкрсење истине на којима се темељи живот хришћана.
– Радујемо се данас овој светој недељи, дану Васкрсења. Радујемо се ономе што смо чули и што нам је објављено и у шта вјерујемо. И то је истина – о Крсту и Васкрсењу Сина Божијег, на којој се темељи наш живот. То није нека успутна истина, што напросто примамо знању, као неку информацију или као неки мит или као неку бајку, као неку побожну причу која нема везе са истином. Него, то примамо као најдубљу истину и управо као што сам рекао – истину о Крсту и истину о Васкрсењу.
Појашњавајући шта то све персонификује зло овога свијета, он је скренуо пажњу на то да се зло буди у човјеку сваки пут када окрене леђа Богу и ближњем.
– Господ наш није напросто чинио чудеса, па васкрсао Лазара, увјерио своје ученике ко је и шта је и онда рекао идем ја сада у собу и сјутра ћу умријети, па ћу у недјељу васкрснути, а ви чекајте, већ се десило ужасно страдање. Десио се судар неба са злом овога свијета, које је хтјело да га побиједи. Зато је тако сурово било све. И неправда и лаж и клевета и насиље; и власт Цезара оличена у Понтију Пилату; и власт искривљених вјерских вођа оличена у оним јеврејским првосвештеницима и њиховој свити, који су радили на томе да Господ Славе буде убијен. Али све то персонификује зло овога свијета. То зло, будимо искрени, постоји и у нама. Сваки пут када се опредијелимо за насиље, сваки пут када се опредијелимо за лаж, сваки пут када не видимо оне који се ненасилно и праведно боре за истину, правду: у друштву, држави, у породици, у себи. Сваки пут када немамо слуха за то, уствари стајемо уз оне који су осудили Христа.
Тумачећи данашње јеванђеље, он се запитао зашто Тома није вјеровао.
– Па вјероватно зато што је видио патњу, страдање, понижење. Тешко је након тога повјеровати у неку побједу, када све што видите указује на пораз. Зато Тома каже: хоћу да ставим прст свој у Његове ране. У ране од клинова и прст свој у ребра Његова. Да видим да је то тај исти који је страдао.
Отац Дражен је нагласио да без крста нема ни васкрсења, те да је то једини пут којим се открива лице Божије.
– Лице распетога Христа је лице Божије и према томе ако смо ми људи створени по слици Божијој, као што вјерујемо да јесмо и као што у Библији пише, онда то лице страдајућег Христа треба да нам открије шта је то прави човјек. Човјек је прави када воли, када се жртвује, када страда. Али не тек тако, него по вољи небескога Оца, за оно што је свето у човјеку, што је истина, правда, што је љубав, што је свјетлост. Тако се лице Божије открива и ево данас Томи показује руке и ребра васкрсли Спаситељ. Нови човјек се види у њему. То нас очекује! Зато Васкрсење треба да нас пробуди јер знамо да је оно резултат Крста и да не мислимо да може другачије. Да не мислимо да може мржњом и насиљем. Данас ево и ова литија и ова света служба, наше заједничарење, овај дивни дан показују да ми желимо да будемо дјеца васкрсења или тачније дјеца крста и васкрсења, закључио је отац Дражен, честитајући данашњи празник свима.
Обичај у овом мјесту је да се литија у проласку кроз село дочекује послужењем, те су вриједне домаћице из мјеста и данас припремиле богату славску трпезу.
О.Б.
Фото: Марија Пантелић
Извор: Митрополија црногорско-приморска
