„Трг од ћирилице” – мјесто на коме српска култура, Бока и Херцег Нови приносе своје најбоље дарове - бесједа министарке Вујовић

У хришћанском разумијевању свијета „ријеч” припада самом почетку смисла.
Човјек ријечју именује оно што види, њоме изговара оно што мисли, њоме се обраћа
другоме и кроз њу покушава да разумије себе. Али тек када је ријеч добила могућност
да буде записана, човјек је добио начин да своје искуство сачува изван властитог
живота. Изговорена ријеч припада тренутку, записана ријеч може да путује. Може да
напусти вријеме у којем је настала, да пређе границе једног живота и стигне до некога
ко ће је прочитати много касније.
Тако је настала једна од најдубљих веза у људској култури – веза између језика,
писма и памћења, веза без које не бисмо могли говорити о народима, већ тек о
појединцима заинтересованим искључиво за себе и своје најближе окружење.
Зато је писмо облик културног, односно колективног искуства. У њему се виде
трагови времена, књижевности, образовања, вјере и начина на који је једна заједница
разумијевала себе. У том дугом трајању ријеч је добила своју кућу у књизи, а писмо
своје најтрајније свједочанство. Писмо прати човјека кроз књигу, повељу, запис,
молитву, пјесму и закон. Оно га повезује са оним што је било прије њега, али му и
пружа шансу да продужи свој живот изван временских оквира које му је природа
удијелила, да се за један степеник приближи Богу, да буде чувар и стваралац.
Кроз рукописе, повеље, молитве и прве штампане књиге сачуван је континуитет
нашег језика и културе. Посебно мјесто у том насљеђу припада Божидару Вуковићу
Подгоричанину, чије су ћириличне књиге из Венеције шириле писменост и чувале траг
нашег културног простора. Вуковић је важан и због онога што његове књиге данас
представљају – свједочанство да је ћирилица припадала свијету књиге, да је имала
своје штампаре, своје читаоце и своју књижевну и културну вриједност.
Касније ће Доситеј Обрадовић још снажније повезати књигу са образовањем, а
Вук Стефановић Караџић са промјенама језика и књижевности. Код Доситеја књига

постаје средство просвећивања, код Вука језик постаје предмет систематског
проучавања и књижевне реформе. Њих двојица, сваки на свој начин, припадају истој
великој причи о томе како језик постаје доступнији човјеку и како књига улази у шири
друштвени живот.
Благословом управо једног таквог чувара и ствараоца – блаженопочившег
митрополита Амфилохија, који је обновио дуго занемариване и потискиване културне и
духовне везе између народа Црне Горе и њене православне традиције, установљена је
манифестација „Трг од ћирилице”.
Овај благослов остаје духовна основа „Трга од ћирилице”, који је неодвојив од
његових историјских темеља, које препознајемо у континуитету Митрополије
црногорско-приморске и њеном историјском значају. Од времена Светог Петра
Цетињског, преко светих и великих митрополита, па до блаженопочившег митрополита
Амфилохија и данашњег митрополита Јоаникија, Митрополија је од народа препозната
као центар духовног и културног живота Црне Горе, а њени пастири као учитељи вјере,
чувари предања и народног памћења. Зато је и данас повјерење и поштовање Боке и
Новога према своме Митрополиту гарант очувања светопетровске и световасилијевске
духовне традиције, црногорских светиња и вјековног памћења Црне Горе и Боке.
Присуство и благослов митрополита Јоаникија потврђују значај ове
манифестације као празника заједничког памћења и раскошног вијенца православне
културе, у који се сваке године уткају нова имена, нове књиге, нове бесједе и нова
свједочења вјере.
„Трг од ћирилице” је мјесто на коме – као човјек који ријечју и стварањем
надилази самог себе – српска култура, Бока и Херцег Нови приносе своје најбоље
дарове својој Цркви, Митрополији и цијелој Црној Гори.
Ова манифестација повезује насљеђе и савремени тренутак, старе књиге и нове
ствараоце, историју и живу ријеч, чувајући ћирилицу као простор у којем се наше
културно памћење и даље чита, говори, пише и преноси будућим покољењима.
Министарство културе и медија са посебном пажњом подржава „Трг од
ћирилице” који чува и афирмише наше културно насљеђе, повезује традицију са
савременим културним животом. „Трг од ћирилице” својим трајањем, садржајем и

значајем управо припада простору вриједности и богатства које треба његовати, чувати
и преносити будућим генерацијама. Част ми је да заједно са организаторима,
учесницима и публиком будем дио овог важног сусрета.
И на крају – иако су данас много пута поменути и на служби у молитви – и ја не
могу да не поменем припаднике служби заштите и спасавања, као и добровољце који
ових дана бране људе, имовину и град од ватрене стихије. Хвала им на свему што раде.
Свети Стефан је рекао: „Видим отворена небеса”, а ми данас, славећи славу
града, отварамо срца једни другима, а то чини овај град – градом отвореног срца и
отворених врата. Како данас, тако и сваког дана, град који прима, повезује и чува све
своје људе. Срећна слава!”