Храм Светог Георгија или Светог Ђорђа, како је одомаћени назив, је мањих димензија од саборног храма Вазнесења Господњег са чије западне стране се налази. То је једнобродна грађевина исклесана од финих квадера са равном таваницом и полукружном апсидом. Њена фасада је урађена у барокном стилу у 17. вијеку. Округла розета и мали звоник на преслицу, као и портал са троугластим преломљеним забатом, благо су профилисани. У храму се налази гробница, која по казивању представља кенотаф, на чијој се покривној плочи налази натпис посвећен мајци грофа Саве Владиславића, на руском и латинском језику који је у течном препису забиљежио својевремено велики пјесник и писац Јован Дучић. Храм посједује збирку старих драгоцјених икона велике вриједности. О храму је Лазар Сеферовић у монографији о Херцег Новом записао следеће: "Прије цркве Светога Спаса на овом је простору, нешто раније, 1688. год., на мјесту гдје је била турска џамија, изграђена црква Светога Ђорђа која данас није у функцији црквенога обреда, јер је исти пренесен у цркву Светог Спаса 1713. односно 1864. године.
У цркви Светога Ђорђа налазимо надгробну плочу са натписом на латинском језику, док се на истој плочи текст на руском језику временом излизао и данас је нечитак. Односи се на великог народног добротвора који је потекао из наших крајева Сава Владиславића.
"Comes Sabba Wladislavich Avgustissimae Caesame Maestatis / Petri I Magnae Russiae Imperatoris / Consiliarius Hintimus / Annuente Excelso Senat / Monumentum Hoc / Comitissae Theophaniae Wladislavich / Parenti Suavissimae / Religioni Et Disciplina Graecae Ortodoxae / Et Posteris / Posuit / Anno A Cristo Nato MDCCXII / Ibidus Octobris." " Гроф Саво Владиславић / Лични савјетник преузвишеног / царског величаннства Петра I / Императора велике Русије / члан узвишеног Сената / поставља овај споменик / најдражој родитељки / препонизној Теофанији Владиславић / вјере и обреда грчко-православног / и потомцима / године 1712. по рођењу Христовом / на октобарске Иде."Остаци старог иконостаса налазе се и данас у цкрви. Боље је очувана велика икона Светога Ђорђа са житијским сценама, гдје су барокне форме унијете у православну иконографију. Чини се да је то рад грчког иконописца јер је у натписима мијешао грчки и старословенски језик. Из других цркава ту су пренесени остаци старијих иконостаса међу којима има радова бококоторске иконописне школе Димитријевић-Рафаиловић."
У земљотресу 1979. храм је претрпио оштећења. Саниран је, али читавом саборном комплексу пријети стална опасност због клизања земљишта.
Адрес: https://maps.app.goo.gl/iRWUuuTn4KkXuUb98