Саборни Храм Светог Вазнесења Господњег – Светог Спаса, Топла
Саборни храм Вазнесења Христовог или Светог Спаса, како је одомаћени назив, налази се на Топлој. Ово је велики једнобродни храм са полукружном апсидом грађен од фино тесаног корчуланског камена, пространих и монументалних габарита, са барокном фасадом и звоником на преслицу са три окна који је профилисан са два хоризонтална вијенца и ојачан скраћеним пиластрима. Са сваке стране постоје по четири прозора, као и један на апсиди. Архитектура храма одаје складност, љепоту и смиреност.
О историјату храму је др Горан Ж. Комар записао следеће:
,,Црква је саборна за читав Херцег Нови, вјероватно од њене градње 1710–1713. године. Овдје су се укопавале све топаљске фамилије у традиционалном ширем опсегу овога насеља и административног сједишта Топаљске општине послије 1718. године.
Црква се помиње у декрету дужда Јована Корнера којим се одобрава успостављање Топаљске општине 1718. године. Све важне одлуке општине доношене су крај ове цркве а комунитад је користила мохур црковни. Пароси топаљски увијек су одабирани са нарочитом пажњом, а постоје индиције да је овдје у 18. вијеку радила народна школа.
Као Саборна црква она је била обдарена високим покровитељством знаменитог Херцеговца Саве Владиславића савјетника и министра Петра Великог. У њој се и сада чувају Савини дарови.
Позната је црква и по своме пароху, учитељу јеромонаху Јосифу (Троповићу) који је у почетку 19. вијека овдје желио устројити манастир, но одбијен је од преосвећеног Венедикта (Краљевића) владике Далматинско-истријске и Бококоторске епископије.“
О историјату, ризници и занимљивим догађајима везаним за храм писао је Лазар Сеферовић, историчар умјетности, у монографији о Херцег Новом (Горњи Милановац, 2006) следеће:
,,Црква Св. Спаса на Топлој, из 1713. године, коју је освештао владика Саватије Љубибратић, 1864. године је преуређена за потребе повећаног броја становништва и од тада има и данашњи изглед. Ова црква је кроз читав 18. вијек имала посебну улогу, јер је била административно сједиште Топаљске комунитади, са самоуправом, која је захватала скоро сва насеља данашње херцегновске општине, сем Старог града којег
су задржали Млечани под својом влашћу од 1687. до 1797. године. Због велике улоге у ослобађању Херцег Новог од Турака, у коме су учествовали Бокељи, Херцеговци и Црногорци 1687. године, млетачки дужд дукалом (указом) од 14. јула 1718. године дозвољава становништву Топле да живи у својој православној вјери, да подиже и обнавља цркве и манастире (из манастира Тврдош 1693. године, након турског разарања, владика Саватије Љубибратић са истакнутим херцеговачким главарима долази у Херцег Нови, гдје од Млечана за своје заслуге добија земљу и самоуправу). Тада се формира Топаљска комунитад (локална самоуправа) којој је припадала скоро некадашња Жупа Драчевица, сем Старог града гдје су били чиновници и млетачка управа. Сједиште комунитади било је у цркви Св. Спаса гдје су се одржавале сједнице и зборови, а од 1718. до 1797. године управу је водио капeтан и четири суђа (судије) са канцелијером. Први капетан био је Никола Злоковић из Бијеле (1718–1719. године).
У ризници Св. Спаса чувају се изузетне драгоцјености, које је у највећем броју доносио из Русије у свој крај Сава Владиславић, али и други славни и богати чланови Комунитади. Да споменемо: минеј Божидара Вуковића штампан 1538. године у Венецији, неколико руских окованих јеванђеља из 17. и 18. вијека, оковани крстови, црквене сасуде од сребра (поклон грофа Стратимировића из Русије), потом двије литије, поклон капетана Ломбардића и велики полилеји Димитрија Станића. Високо на зиду у унутрашњости цркве, тамо гдје је и раније била, поново се налази јединствена кружна икона, која приказује Св. Петра и Павла, што је раритет у приказивању тих светаца. Икона је из 16. вијека. Уз цркву је била и школа , у којој се својевремено учио и млади Раде Томов, потоњи црногорски владика Петар II Петровић Његош (од 1825. до 1827. године).
За цркву Св. Спаса на Топлој везана су занимљива догађања о којима пишу наши новљански историчари поп Саво Накићеновић и Томо К. Поповић. Ради се о знаменитом рукописном јеванђељу, које је Топаљска црква и општина поклонила руској царици Марији Александровној. То јеванђеље се данас налази у Царској библиотеци у Петербургу. У својој монографији о Херцег Новом, Томо К. Поповић 1880. године каже: „То чувено рукописно јеванђеље дуго се налазило у Старом граду, у некадашњој старој цркви Св. арханђела Михаила, коју су Турци срушили 1482. године освајајући град, а на њеном мјесту подигли џамију”. Данас се на истом мјесту налази црква Св. арханђела Михаила подигнута крајем 19. вијека. Рукописном јеванђељу, послије турског освајања губи се траг, налази се код непознатих власника, да би, на крају, завршило у цркви Св. Спаса на Топлој, а одатле, како је речено, као поклон руској царици Марији Александровној.“
У земљотресу 1979. године храм је претрпио оштећења.
Након земљотреса храм је обновљен. Последња обнова, остварена кроз добру сарадњу управе храма и Општине Херцег Нови, остварена је у првој половини 2018. године, у оквиру припрема за прославу великог јубилеја – 300 година од оснивања Топаљске комунитади.
Адреса: https://maps.app.goo.gl/WxdPrNuXu35g4HTp7